Jastuk za snove
Na jastuku za snove
spustiću glavu da
sanjam usne tvoje
što k tebi me zovu
i ruke u zagrljaj
što me kriju.
Ništa ne pitaj!
Кad jednom zagrliš me
stegni jako,najjače!
Nek i najsitnija kost puca.
Drži me tako noć celu!
Neka to bude prvi i zadnji
deo mog sna.
U srcu osetiću
tvoju čežnju vrelu
što meni bi da se da.
Vene
Uzburkane vene,pune vrele krvi
telom tvojim mreže pletu.
Plahovitost ih moja uzburka i smrvi,
raduju mi se kao ptica letu.
Uzburkane vene,plavetne i modre
u njima teče crvena reka
i svaki deo tela tvoga
na poljupce moje čeka.
Uzburkane vene kao more pred oluju
pune strasti,bez dileme,zažele struju.
Putem srca tvoga idu,bude ih uzdasi moji,
crveni im tok kao rumeno vino
dušu moju opija i kožu belu goli.
Uzburkane vene zbog žestine moje
arterije šire telom tvojim mladim.
Pa još više gorim od želje i čežnje
da se tim telom duša moja sladi.
Osim krvi
Mladost je tvoja plenila lepotom,
vitki stas,pletenice duge.
Nisi znala šta bi sa životom,
drugima i sebi donela si tuge.
Činila si greške zbog kojih ti žao.
Nazad se nisi vratiti mogla.
Od odlaska tvoga ovaj svet je stao,
kako li si snage smogla?
Znam da dušu tvoju morile su boli
i da mnoge noći besane su bile.
Кakve li su muke kada nekog voliš,
a ne možeš gledati te oči mile?
Pitanja su mnoga gušila ti misli,
tegovi svakojaki srce mlado stisli.
Кorila si sebe zbog odluka tvojih,
verovala da svet ima ljudi boljih.
Teško ti je bilo,al' meni još teže.
Svom te snagom volim,al' osećaj imam
da osim krvi ništa nas ne veže.
Кroz život sam sam tabanao tiho,
za sve moje suze nije znao niko.
Čekao sam dane da budem sa tobom
da te viđam tek ponekad na to se navik'o.
