Da li je beg od stvarnosti lekovita za pesnika ili ne? I da li je dobar beg od nauke? Koja je veza u tvom slučaju između poezije i nauke?
Ja sam kortljajući kamen. Nisam ni za kakav beg, ali jesam za povremeno neprisustvovanje, a potom za delovanje. Od nauke beži samo primitivac. U mom slučaju, diplomirao sam organizacione nauke na smeru informacioni sistemi i tehnologije, profesionalno radim sa ljudima iz oblasti softverskog inženjerstva, čime svakodnevno disciplinujem sopstvenu svest i održavam mentalnu higijenu čistom, a na taj način svakako utičem na proces stvaranje svoje poezije.
Nikola Đurđevac, pesnik
Na koje načine poezija i umetnost mogu da osnaže kosti? Koje je drugo lice umetnosti? Zbog čega je pesnička ljubav večna?
Poezija jeste nešto što najviše volim, ali ne bih ni da je precenjujem. Smatram da umetnost više osnažuje duh nego kosti. Jedno lice umetnosti je ono kojim se ona predstavlja ljudima, a drugo je ono koje vide stvaraoci. To drugo je nekako tamno, opasno, otrovno, nedokučivo. Ne smatram da je išta kod pesnika večno, jer pesnik je sanjar i čergar koji tumara od bespuća do beskraja.
Koje teme obuhvata tvoja poezija? Ko su bili tvoji prvi uzori i kako je izgledao početak pisanja? Može li se prekinuti nit inspiracije i zbog čega? Koju od tvojih zbirki smatraš uspelijom i zbog čega? Reci nam nešto o njima.
Poeziju pišem kako bi moja razmišljanja imala neku celinu, savršeniji i plemenitiji oblik. Sigurno ne razmišljam o temama o kojima niko nikada nije razmišljao. Ali kroz poeziju pokušavam da im dam neki svoj izraz. U početku su forme mojih pesama bile zasnovane na hiphop ritmovima i na nekom takvom načinu izražavanja. U međuvremenu, razvila se sposobnost da osetim kako ti tekstovi ne govore suštinu, osećao sam se nedorečenim. Zatim, čitajući poeziju, najviše sam se divio kako to radi Jovan Dučić, a smatram i dalje da je njegova poezija najzrelija i najfilozofskija. Ipak, najviše su na mene uticali Jesenjin i Vito Nikolić, tu sam prepoznao lepotu boemske poezije.
Nekad se nit prekida jer se klupko inspiracije potrošilo, a nekad jer je ta nit veoma tanka.
Inspiracija dolazi od duše, a duša se napaja životom. Dakle, treba živeti spontano.
Dosad sam objavio dve zbirke poezije, ,,Noć bez tramvaja'' i ,, Magnovenje''. Ne mogu da kažem koja je uspelija, ali mogu da kažem da smatram da sam se uspešnije izrazio kroz ,, Magnovenje''.
Kroz obe zbirke provejava Beograd, sa svim njegovim vedrim i tamnim stranama. Mislim da sam kroz prvu zbirku više prikazao svet oko sebe, a drugom sam više pod reflektor stavio svoju senku. U ,,Magnovenju'' sam iznedrio ličnu formu, strofe sa šest stihova, u kojima prvi i četvrti stih se rimuju i imaju jednak broj slogova, zatim drugi i peti, pa treći i šesti. Na primer, prvi i četvrti stih imaju dvanaest slogova, drugi i peti imaju osam slogova, a treći i šesti imaju četiri sloga.
Da li te druge umetnosti inspirišu i koje su? Koji pesnički izraz ti najviše prija?
Različite umetnosti me inspirišu. Divim se genijalnim slikama Voja Stanića. Volim da gledam
stare koncerte i zadivljeno pratim način na koji Kit Ričards svira gitaru. Ili slušam džezerski glas Dušana Prelevića.
Najviše mi prijaju dobra rima i ritmičnost. Ali svakako mi je na prvom mestu autentičnost!
Da li si pesnik koji pati tiho ili pati na boemski način? Težiš li ka tome da te pamte?
Ne patim kao pesnik, a kad patim onda patim kao čovek. Uvek tiho.
Ovde je pamet veoma kratka.
Prespavaj ovu noć
Bolje prespavaj ovu noć, jer se vani
sve u sumnju i obmanu
pretvorilo.
Još si devojčica i tebi su strani
odgovori na to šta je
svet stvorilo.
U tebi je ljubav čista, beskonačna,
ne daj da je uprljaju
i ugnjave.
Ostani kod kuće i nepristupačna
za prste suve, duge i
koštunjave.
Iza svega naslućuju se rogovi
s iskušenjima koja nam
posađuju.
Zavide li nam na smrtnosti bogovi
dok se doživotno gore
dosađuju?!
Bolje prespavaj ovu noć, od grozota
daleko, da te probudim
ustuknuću.
Utehu smo pred prolaznošću života
pronašli u Isusovom
uskrsnuću.
Prespavaj ovu noć, dok mrak repovima
klizi nad ruinama sna
i stvarnosti.
Pod oronulim crvenim crepovima
grad umire u rukama
nemarnosti.
I zato bolje prespavaj ovu noć...
Beogradski epitaf
Doneo me je maj,
kažu da je tad moj trijumfalni osmeh
odjekivao akustičnim hodnikom,
a danas nosim gorak i zgađen podsmeh
pred svetom i svakim njegovim oblikom.
Krčmim mesečev sjaj,
odzvanjam k'o eho u šapatu tihom,
krijumčarim noć, trampim za vinska burad,
uspravnom kičmom, koracima i stihom
potresam Zemlju kao topovska đulad.
Kad jednom dođe kraj,
sahranite me među šarlatanima,
nekrštenima i samoubicama,
ili prospite moj prah po platanima
i sumnjivim beogradskim ulicama.
Sazrevanje
Kroz tamu idem da stignem do svetlosti,
padam u greh - na pravi
da izađem put,
ja ne znam kako da mi očvrsnu kosti
sem da prvo budem slab
i drhtav k'o prut.
Ako nisam od drugih svako pomalo,
kako da budem to što
zapravo jesam?!
I biti prvo tih, zar ne bi trebalo,
ako bih istinom da
glasno potresam?!
Spustio sam sidro da bih ovde ost'o,
udarivši prethodno
na sprud, na buru.
Gusenički puzao sam da bih post'o
leptir koji napušta
svoju čauru.