Petar Mošić, umetnik
PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ INTERVJU: PETAR MOŠIĆ
FOTOGRAFIJE: JOVANA JAREBICA, MILAN ĐAKOV, LJUBICA DENKOVIĆ, LIČNA ARHIVA PETAR MOŠIĆ (1981, BEOGRAD) JE ZAVRŠIO DOKTORSKE UMETNIČKE STUDIJE NA FAKULTETU LIKOVNIH UMETNOSTI U BEOGRADU, POD MENTORSTVOM PROF. ANĐELKE BOJOVIĆ.
OVAJ MLADI UMETNIK VIŠESTRUKO JE NAGRAĐIVAN ZA OSOBENI, SADA VEĆ PREPOZNATLJIV STIL – ZLATNA PALETA SA PROLEĆNE IZLOŽBE ULUS-A (2016) I NAGRADA ZADUŽBINE “MOMČILO MOMO KAPOR” (2020). RADOVI PETRA MOŠIĆA NALAZE SE U BROJNIM PRIVATNIM I JAVNIM KOLEKCIJAMA U ZEMLJI I INOSTRANSTVU, ALI KRASE I NEKOLIKO JAVNIH BEOGRADSKIH ZGRADA U VIDU MURALA. UČESTVOVAO JE NA 17 SAMOSTALNIH I PREKO 100 GRUPNIH IZLOŽBI U ZEMLJI I INOSTRANSTVU, MEĐUNARODNIM PROJEKTIMA I REZIDENCIJAMA POPUT GLO’ART FONDACIJE U BELGIJI (2016, 2017, 2018, 2019). OD 2016. DO 2018. BIO JE ČLAN SAVETA GALERIJE FAKULTETA LIKOVNIH UMETNOSTI U BEOGRADU. GLO’ART FONDACIJA PROGLASILA GA JE 2019. GODINE ZA JEDNOG OD NAJUSPEŠNJIH MLADIH UMETNIKA KOJI SU GOSTOVALI NA OVOJ MEĐUNARODNOJ REZIDENCIJI. ŽIVI I STVARA U BEOGRADU.
Kako se rodila ljubav prema slikarstvu?
Ljubav prema likovnoj umetnosti postoji otkad znam za sebe. Od detinjstva sam maštao da budem slikar i ta strast prema slikarstvu me ne napušta ni danas. Sa svojih 40 godina sam i dalje spreman da sve podredim neometanom slikanju i izlagačkim aktivnostima u zemlji i u inostranstvu. Taj adrenalin dok stvaram umetničko delo ili otvaram samostalnu izložbu ne može da se meri ni sa čim drugim. Pored svih problema sa kojima se kao slobodan umetnik suočavam u Srbiji (egzistencija, predrasude, ponekad surov odnos galerista i kustosa prema slobodnim umetnicima itd.), to ne remeti moj stav i odnos koji imam prema slikarstvu.
Na svojim slikarskim platnima provociraš stvarnost na suptilnom nivou. Kakve su reakcije, kakav je tvoj doživljaj dok stvaraš?
Ako se bavite umetnošću koja je društveno angažovana, onda je provokacija u umetničkom stvaralaštvu zaista poželjna, čak i neophodna. Spadam u one likovne stvaraoce koji vode računa da im radovi ne prerastu u brutalne ili vulgarne scene tako da je provokacija u mojim delima uvek dobro osmišljena i sa svrhom u odnosu na problematiku kojom se kao umetnik bavim. Upotreba takve suptilne provokacije u likovnoj umetnosti ima za cilj da posmatrače uvede u problematiku koja se prezentuje na nekom delu, ali i da ih trgne iz konformističke letargije. Čak i kad sam se kroz svoja dela bavio osetljivom problematikom kao što je zlostavljanje dece i njihovo odrastanje u surovom savremenom društvu, nikad nisam nailazio na negodovanje ili nerazumevanje od strane onih koji bi se našli ispred mojih likovnih rešenja, verovatno zato što sam uvek osećao veliku odgovornost da dok stvaram neko delo ozbiljno pristupim bilo kojoj temi. Posmatrajući moja dela publika zaista ume da oseti i ceni takvu vrstu posvećenosti i predanosti, kakva god tematika mojih radova bila u pitanju.
Kako i kada znaš da je slika gotova?
Umetničko delo je gotovo onog momenta kada se po prvi put izloži u javnosti, bilo da je u pitanju grupna ili samostalna izložba. Do tog momenta proces slikanja može varirati od nekoliko dana ili nedelja do nekoliko meseci, u zavisnosti od veličine platna, komplikovanosti same kompozicije, kao i količine detalja koji će biti prikazani na nekom delu. Ono što vas na akademiji tokom studiranja nauče je da osetite momenat kad treba da stanete sa slikanjem. Neiskusni umetnici, pogotovo oni koji se bave nekim vidom realizma, umeju da prerade sliku i time unište sve dobro odrađene partije koje su gradili tokom samog procesa slikanja. Nažalost, mogućnost vraćanja na prethodno stanje je teško izvodljivo ili gotovo nemoguće tako da je zaista važno da se stekne to iskustvo i osećaj za poslednji potez na platnu. S obzirom na to da sam veliki perfekcionista, tačno znam šta želim da postignem i kakvu atmosferu da dočaram na svom delu, te jasno prepoznam momenat kad treba da stanem sa slikanjem.
Tvoj rad je jako primećen, a stil inovativan - na tvojim platnima nalazimo kombinaciju renesansnog i baroknog slikarstva sa dodatkom motiva koji se tiču savremenog čoveka.
Skoro 20 godina sam prisutan na srpskoj likovnoj sceni. Tek poslednjih šest-sedam godina sam počeo da ostvarujem značajne rezultate i uspehe u vidu prestižnih nagrada i priznanja, raznih gostovanja po umetničkim seminarima u zemlji i inostranstvu, značajnih samostalnih izložbi, uvrštavanja mojih dela u javne umetničke kolekcije raznih firmi, hotela, muzeja i drugih institucija… Tome je prethodila dugogodišnja velika požrtvovanost, ogroman trud i rad, obrazovanje i usavršavanje u svakom smislu. Tokom tih godina intezivnog rada sam iskristalisao svoju likovnu poetiku i stil za koji bih rekao da je karakterističan i jedinstven na našoj likovnoj sceni. Kombinacija slikarskog stila koji u tehničkom smislu predstavlja reminiscenciju renesansnog i baroknog slikarstva sa motivima koji su društveno angažovani je privukla veliku pažnju domaće, ali i inostrane kritike i kolekcionara. Upravo zbog savremenih motiva koje obrađujem kroz slike i crteže, a koji se odnose na dehumanizaciju i samootuđenje društva modernog doba, za moja dela se ne stiče odmah utisak da vuku korene iz renesansnog i baroknog slikarstva. Međutim, ako se pažljivo pogledaju, ta stilska i istorijska povezanost se ogleda upravo u načinu kako tehnički realizujem slike, kadriram, dočaravam atmosferu…
Po čemu si unikatan u svom radu i stilu?
Kao umetnik, veliki značaj pridajem dočaravanju određene atmosfere tokom realizacije nekog dela, jer su upravo takvi momenti na slikama ili crtežima pokazatelji koliko ste vešti da uz pomoć likovnih elemenata dočarate „neopipljive“ stvari. Svoje slikarstvo bih svrstao pod termin „metafizički realizam“ zbog suptilne provokacije koja nenametljivo izaziva emocije kod posmatrača. U vremenu hiperprodukcije, „instant“ umetničkog stvaralaštva i uopšte sve lošijeg položaja umetnosti i kulture, bavljenje suptilnim i tananim emocijama kroz umetnička dela predstavlja malu revoluciju protiv sunovrata opštih ljudskih vrednosti. To je ono što me generalno izdvaja i čini unikatnim kao čoveka i umetnika.
Šta je ključno u stvaranju tvojih slika i u koje doba dana i noći im se posvećuješ?
Ono što je bitno u mom stvaralaštvu je inspiracija koja se javlja iznenada, a sa njom se budi i ogromna strast i želja da što pre započnem novu sliku ili novu seriju radova. Upravo takvi momenti su za mene kao umetnika ključni i uvek uzbudljivi. Trenutak inspirisanosti za slikanjem ne bira ni vreme ni mesto. Ranije se dešavalo da me takvi momenti inspiracije ponesu toliko da sam radio danonoćno sve dok ne bih osetio fizičku iscrpljenost. Sa godinama i stečenim iskustvom sam naučio da pravilno kanališem svoj poriv za slikanjem i da svoju energiju i koncentraciju rasporedim tako da predano slikanje ne poremeti moj bioritam.
Galerije u kojima bi voleo da izlažeš?
Pošto sam dugi niz godina prisutan na našoj umetničkoj sceni i veoma sam aktivan po pitanju izlagačkih delatnosti, svoja dela sam predstavljao po skoro svim značajnim galerijama u Srbiji, ali i u regionu. Učestvovao sam na raznim projektima koji su bili raspisani od strane Ministarstva kulture, sarađivao sa nekoliko beogradskih galerija, ukrasio zidove javnih beogradskih zgrada brojnim muralima (najviše na zgradi Fakulteta dramskih umetnost) i osvojio prestižne nagrade za slikarstvo od kojih je naznačajnija Zlatna paleta sa Prolećne izložbe. Posle svega toga sam odlučio da svoje aktivnosti postepeno preusmeravam ka inostranstvu i već nekoliko godina polako, ali odlučno radim na tome. Želja mi je da pronađem adekvatnu inostranu galeriju sa kojom bih mogao da ostvarim uspešnu saradnju, istovremeno nastavljajući da se pojavljujem na nekim značajnim izložbama u Srbiji, ali sa smanjenim tempom. Svestan sam da mi predstoji ozbiljan rad i probijanje na strano tržište gde je velika konkurencija i raznovrsna ponuda, ali smatram da treba uvek postavljati nove izazove koji će vas terati da preispitujete sopstvene mogućnosti i nadograđujete sebe na privatnom i profesionalnom planu.
Realizam vs. futurizam kroz slikarstvo i život?
Za tradicionalan pristup sam bio zainteresovan od samog početka svog profesionalnog bavljenja slikarstvom. Sebe smatram umetnikom realizma, čiji su motivi društveno angažovani kao oblik kritičkog odgovora na svet u kome živimo. Inspiraciju pronalazim u ljudima iz okruženja, društvenim kretanjima i dešavanjima na globalnom nivou, te smatram da ću uvek biti veran realnom načinu slikanja, ali i pogledu na život.
Koje teme obrađuješ u svom slikarstvu?
Moja prethodna serija radova se bavila fenomenom odrastanja u savremenom društvu i ukazivala je na različite faktore koji utiču na formiranje dečje ličnosti i važnost očuvanja normalnih porodičnih odnosa. Poslednje dve godine radim seriju slika i crteža koji prikazuju kompleksan i pomalo šizofren odnos čoveka prema životinjama. Životinje su za nas hrana, ugodno društvo, statusni simbol, ali i doživljaj prirode. Svedoci smo da sve više udomljavamo i mazimo životinje, dok se istovremeno beleži ogroman porast potrošnje mesa na globalnom nivuo. Takav odnos čoveka prema životinjama (i prirodi generalno) me je inspirisao da svoje viđenje ovog fenomena predstavim kroz novu seriju slika i crteža.
Stvaranje u Tamjanici je na poseban doživljaj zbog snage prirode, lepote, uslova rada, mirisa lavande. Šta si slikao na ovogodišnjoj koloniji „ Budućnost života “? Kakva je saradnja sa udruženjem Pigmalion i Gorazdom Ćukom?
Saradnja sa Gorazdom Čukom i Udruženjem Pigmalion je otpočela 2019. organizovanjem moje samostalne izložbe „Pogledi“ u galeriji NLB banke na Novom Beogradu, a zatim se nastavila kroz moje učešće na Pigmalion radionici iste godine, da bi se ove 2021. godine naša saradnja nastavila i učešćem na Pigmalion koloniji pod nazivom „Budućnost života“. Uslovi koji su pruženi umetnicima na koloniji Pigmalion u Tamnjanici su zaista idealni. Reč je o predivnom prirodnom okruženju, koje je izolovano od bilo kakve gradske buke i vreve. Umetnici borave u fenomenalnim apartmanima gde imaju sve uslove da se opuste i na miru pripreme sebe za kreativan rad. Atelje je izdvojen na nekoliko metara od mesta gde se boravi i predstavlja savršen ambijent za rad svakom umetniku koji se ozbiljno bavi svojim poslom. Pošto je Gorazd čovek koji je kreativan i konstruktivan, na kraju svake godine organizuje veliku izložbu umetničkih dela nastalih na kolonijama, a sve je to dokumentovano i prikazano kroz ozbiljan i opširan katalog. Tako će biti i na kraju ove godine, što svi mi, umetnici i ljubitelji umetnosti, željno iščekujemo. Svoj boravak od sedam dana na koloniji Pigmalion sam maksimalno iskoristio kako bih se posvetio kvalitetnoj realizaciji slike na platnu koja svojim motivom odgovara na temu „Budućnost života“. U pitanju je slika nastala tehnikom ulje na platnu, dimenzija 120 x 90 cm, jednostavnog kolorita i svedenih formi, ali sa jakim kontrastima i diskretnim detaljima koji se primećuju tek kad se približite platnu. U skladu sa aktuelnim epidemiološkim stanjem koje je proizvelo lošu ekonomsku situaciju u većini zemalja i sumornim predviđanjima stručnjaka širom planete, na slici je prikazan mlad čovek u poslovnom odelu sa povezom preko očiju. Sam naziv slike „Pogled u budućnost“ nedvosmisleno upotpunjuje celokupan doživljaj dela.
Izvor: Refresh Your Life,e - magazineRYL
댓글