Kako su porodica i prijatelji prihvatili tvoju odluku da se baviš vajarstvom? Da li su imali predrasude?
Prirodno. Oduvek sam pokazivala sklonost ka likovnim umetnostima, tako sam jako rano ( sa desetak godina), počela da crtam po umetničkim ateljeima i školicama. Završila sam dizajnersku školu, pa industrijski dizajn sa unutrašnjom arhitekturom, ali je n kraju vajarstvo pobedilo....Zato kažem prirodno, dosta rano sam se odredila u profesionalnom aspektu.
Šta je presudilo da se okreneš ka spomeničkoj skulpturi? Kakav je odnos publike prema spomeničkoj i muzejskoj skulpturi?
Opet, prirodno! Nekako od početka mog interesovanja za vajarstvo, apriori mi se nametala figura kao najinteresantniji motiv u likovnim umetnostima. Ta ljubav se zadržala i razvijala tokom studiranja na Fakuultetu primenjenih umetnosti , ali ni kasnije me nije ništa dovoljno fasciniralo da bih ''otišla'' od figure (čoovek, životinja).
Odnos prema spomeničkoj skulpturi , čini mi se nije bio nikada ''tužniji'' nego danas. Na žalost , populizam se uvukao u kulturu i umetnost, pa svetina kreira standard i opšti ukus, a vladajuće strukture taj opšti ukus prevodi u spomenike. Likovno obrazovana javnost, čini mi se da je zanemela i neki obliki eskapizma pronalazi u muzejima , galerijama.
Spomenik pesniku Miroslavu Antiću
Jelena Božović Đorđević, skulptorka
Tvoje su skulpture postavljene u nekoliko gradova Vrbasu, Beogradu, Istočnom Sarajevu. Kakav je tvoj odnos prema spomeničkoj skulpturi i kakav je osećaj udazhnuti novi život znamenitoj ličnosti? U kojoj meri su dozvoljene sloboda i ekspresija kada je u pitanju vajanje javne skulpture?
Trudim se da ostanem verna sebi, estetskim principima, branši a pre svega Gospodu Bogu. I spomeničku i intimnu skulpturu doživljavam kao jedan oblik molitve, kao i pesmu ptica – i to je molitva. Moja skulptura je moja molitva i to je moj odnos prema mojim spomeničkim formama. Svaka ptica svojim glasom peva, pa tako ni ja ne želim da pravim kompromise bilo koje vrste. Smatram da je kompromis ''ubica likovnosti'', tako da što se mene tiče dozvoljene su i sloboda i ekspresija.
Kojim tematikom se baviš van spomeničke skulpture kada je u pitanju vajarstvo? Koji su formati?
Uvek je figura u centru mojih razmišljanja i istraživačkog procesa. I intimnu figuru sam vezala za istraživanja u polju figuralne umetnosti. Što se tiče izbora tema, privlači me rad na sagledavanju, doživljaju i izvedbi raznih stvaralaca. Lep je momenat i da likovni stvaralac obrađuje dela drugog likovnog umetnika. To je i jedan odnos poštovanja. Jako volim i divim se radu raznih stvaralaca, kako prošlih, tako i savremenika. Interesantno mi je da u isto vreme izvodim memorijalno obeležje i umetniku i njegovom delu.
Što se formata tiče, šareno je stanje. Variraju od galerijskih do spomeničkih.
Spomenik Milunki Savić
Roden ili Kodler?
Obojica! Za mene, Roden je posebna figura. Profesionalno me inspiriše, intrigira, uvek mu se vraćam. Kao vajar figuralnog opredeljenja, prirodno je da više reagujem na Rodena, ali izuzetno veliko divljenje osećam i prema Kodleru. Ta tanana emocija i istančan osećaj za formu, koja vizuelno kao da koresporondira sa muzikom, ko genijalno nenametljivo osvajanje prostora, to je ono što me oduševljava kod Kodlera.
Da li si razmišljala o radionici sa decom vezanu za spomeničku skulpturu i sledi li izložba ?
O radionici sa decom nisam razmišljala, a izložba je planirana za septembar mesec ove godine.
Naziv izložbe je ‘’Zlatno doba’’Slikarka Una Novosel i ja izlažemo slke i skulpture koje su tematski v ezane za doba u kome je Srgbija bila kraljevina. Una je vrsni apstraktni stvaralac. Njena platna sa apstraktnim asocijativnim paternom čine integralnu likovnu celinu sa mojim skulpturama- gde su predstavljeni izabrani predstavnici iz sve četiri srpske dinastije Izložba će biti postavljena sredinom septembra u Kući kralja Petra, a odmah po završetku izložbba se seli u Inđiju u kuću Vojnovića.
Comentarios