Da li je i u kojoj meri strip uticao na tvoje stvaralaštvo? Zbog čega si poželeo da se baviš ilustracijom?
Strip verujem da je uticao na razvitak mog stvaralačkog pristupa do neke mere. Ali generalno je pokret u kojem se i zasniva strip - pop art – meni- fascinantan uticaj. Događaj koji predstavlja sudar sveta umetnosti sa neizbežnim svakodnevnim ljudskim životom i tehnologijama u razvoju, događaj koji, među drugim, čini današnju umetnost svesnom i krajnje humanom – umetnost u kakvoj ja želim da budem deo. Drugi meni- krajnje fascinantan i raniji period koji je razlog moje strasti je dadaizam, zbog te iste težnje ka kreacijom koja je, u paraleli sa životom i postojanjem, iskrena i neobjašnjiva.
Ilustracijom se nisam sa definisanom namerom počeo baviti, ali se takav pristup vizuelnog izražavanja temeljno usadio u um koji zapoveda rukom. U detinjstvu sam razvio ljubav ka ilustraciji kroz neverovatno atmosferična dela animiranih filmova poput najznačajnijeg ‚‚Les Triplettes de Belleville” i mnogih sličnih, a i ilustrovanih knjiga poput ‚‚Where’s Wally”. I od tada do sadašnjosti hiljade različitih umetničkih dela koja su ilustracije, ili se zasnivaju na ilustraciji, su izgradili nepokolebljiv afinitet ka sveopsežnom mediju.
Na koji način pronalaziš balans izveđu poruke koju želiš preneti publici, karikature i sarkazma ukoliko ga ima?
Da li balans zapravo postižem u većini radova, nisam siguran. Od rada do rada delo donekle samo diktira da li će narativno ili neobjašnjivo biti, pa na silu uvoditi elemente čija je svrha samo biti kontra teg je u mom slučaju neuspešna praksa. Sarkazam kao “napadni” oblik kritike ako postoji u mojim radovima, nisu njihovi svesni detalji. Karikatura, sa druge strane, je veoma prisutna. U ljubavi ka formi i oblicima i raspona njihovih mogućnosti, karikaturu ne mogu izbeći, u prenaglašavanju karatkteristika objekata, u deformaciji upoznavaju se i najsitniji detalji koji svom svojom sitnošću mogu i sami opisati celinu.
Koja je poruka tvog rada? Da li umetnik treba da se brani ukoliko se njegova poruka pogrešno protumači?
Nisam do sad imao puno razloga da svedem moj rad i moje radove na definisanu i zapečaćenu ‚‚jedostavnu” poruku. čak mi je pomalo i neprijatno iz te perspektive gledati sopstveni rad, ali ako neku poruku mogu izvući iz skorijih serija radova o svakodnevnim prizorima, to je poruka koja želi razbiti tu duboko ustanovljenu ideju o monotonoj svakodnevnici, ideju o ‚‚bezumnoj” rutini mase. Svakodnevnica i rutina su ritam. Koliko god izgleda isto, svaki dan prozvan za identičan drugom se razlikuje po nečujnoj, skoro nevidljivoj ali, sa malo pažnje, osetljivoj varijaciji u haotičnoj melodiji svakog milijonitog sitnog nasumičnog događaja unutrašnjeg i spoljašnjeg, svakog trena i svakog života.
Kroz dovoljno urađenih dela, čovek se može prepoznati u toj isprepletanoj mreži samoizbaranih motiva, u senzibilitetu i naravi – sve dok stvara šta u iskrenosti želi da stvara, mada kao sve drugo, to nije u apsolutno tačno. Nemam univerzalno mišljenje o odbrani od pogrešnog tumačenja, jer slučajevi toga su u velikom spektru tj. rasponu ozbiljnosti i neozbiljnosti nesuglasice. Ali verujem u to da se umetnik i umetnost mogu odvojiti, jer smatram da je umetnost proizvod kolektivne istorije čovečanstva u malo većem procentu nego samo umetnika.
U odnosu na problem koji želiš istaći, na šta se fokusiraš u crtežu? Koji savremeni umetici su te inspirisali?
Na crtežu, tokom izrade bitan mi je samo osećaj, kao pri vajanju osećaj oblika i teksture gline na dlanu. Likovni elementi u stapanju i sinergiji, ali uvek u dodiru sa mnom. Želim istaći ideju ali bez žrtvovanja mog potpisa, moje linije i mojeg sirovog osećaja za ispravan gotov rad. Što bi značilo da želim istaći ideju ali i istaći kako tačno se ja u stvaranju snalazim sa idejom.
Savremeni umetnici u veoma neorganizovanom redosledu koji mi redovno pružaju nadahnuće (ponekad sa jednim istim delom a ponekad uglavnom svojom filozofijom) su :
Marcel Duchamp, Jean Dubuffet, Jean-Michael Basquiat, Keith Haring, Sylvain Chomet, Hayao Miyazaki, Seymour Chwast, Victoria Vincent, Alex Webb, Shauncy Tan...
Neki svetski poznati, neki deo mog ličnog dnevnog onlajn sadržaja, svakako sitan deo u odnosu na pravi broj kreativnih ljudi koji me aktivno inspirišu...
Kada bi birao od starih majtora, koga bi izabrrao Kubea ili Domijea?
Radovi kao što su ‚‚Tucači kamena” i ‚‚Sahrana u Ornanu” su radovi genija značajni u istoriji a kamoli u istoriji umetnosti., Ali uz dužno poštovanje Kurbe-u, u mom slučaju bi to bio Domije. Ne samo zbog svestranosti njegovog izraza i smelosti, od skulpturalnih karikatura, do snažnih društveno-svesnih grafika pa i do ikonične realizacije Don Kihota. Ali jednostavno njegova raznolikost pristupa svakom mediju je veoma zabavna.
