Uroše, reci nam šta je presudilo da radiš sa mladima na pozorišnim projektima? Koje teme ste obrađivali u ''Teleport teatru'' koji si osnovao kroz predstave i koju si pouku izvukao iz rada sa mladima kao realizator pozorišnih predstava? Sa kojom grupom mladih je najzahtevnije raditi?
Ne mogu ni sam da odgonetnem šta je presudilo, ali je proces presuđivanja trajao godinama :) Tokom studija dobio sam poziv da radim sa mladima u rodnom gradu i dobio sam priliku da naučeno znanje prenesm mladima koji tek ulaze u pozorište. Imali smo punu slobodnu, praznu scenu kao igralište i vreme da stvaramio nešto. Teme stvaramo u toku procesa, otvarala su se pitanja kao što su odlazak iz zemlje, zašto se odrasli ne igraju, sukob generacija, kako vidimo naš grad... Ne mogu da kažem da sam izvukao neku konkretnu pouku, ali zasigurno mogu da kažem da sam mnogo naučio od njih. Meni je lično dosta lako da radim sa mladima, raduje me to, iako je vrlo zahtevno.
Uroš Mladenović, reditelj i glumac
Link na kome možete pronaći radionice ''Teleport teatra''
Pozorište je druga slika sveta, društvo je prikazano kroz razne metafore i simbole, a pogotovo savremeno pozorište ispunjeno je ovim elementima. Da li misliš da pozorište utiče na osvešćivanje publike pozorišna priča ? Ako da, na koji način?
Mislim da pozorište ima tu neku privilegiju da stvara sopstveni svet. Često jeste ogledalo stvarnosti, ali je staklo zakrivljeno, razbijeno pa lepljeno, ofarbano ili u odraz vidimo neka druga lica. Gledanje predstave mene najviše podsećanja na putovanje, upoznajete druge ulice, narode, priče, a najvie otkrijete sebe.
Šta za tebe predstavlja pozornica i ko su tvoji uzori od savremenih i tradicionalnih pozorišnih glumaca? Koja je po tvom mišljenju funkcija scene za celokupnu populaciju?
Nisam imao uzore na sceni, verujem da smo svi posebni, ali poštujem rad mnoguh umetnika. Najveći uzori su mi bili profesori od kojih sam učio. Ljuboslav Majera, Predrag Momčilović, Haris Pašović, David Glass, Nikita Milivojević... Imao sam veliko poštovanje prema njima i priliku da učim iz njihovog ogromnog iskustva. Funkcija scene je da nas zadržiu u postojećem trenutku, možda i da nas podseti na neke prošle, a zasigurno da nas skloni od briga za neke naredne.
Predstava "O Srđanu" takodje ima stranicu na facebook-u.
Da li možeš sa nama da podeliš studentsko iskustvo? Šta za tebe predstavljaju uloge u “Bitef' Teatru”?
Studiranje glume je meni zaista bilo nešto posebno. Kao vrata u neki drugi svet iz kojeg se teško izlazi. Veliki rad na sebi predstavljaju studije glume i meni su pokazale pravac kako za profesionalni život, tako i za privatni u koje su ušle neke vrednosti za koje verujem da su zasluga umetnosti.
Ulogu i uloge u Bitefu sam dobio pred kraj studija i mislim da je to odličan trenutak za takvo pozorište. Rad rad u Bitefu mi je omogućio neke nove načine stvaranja koji se razlikuju od procesa na Akademiji, koja ima tradicionalniji pristup u stvaranju uloge.
Da li sada radiš na realizaciji nekog projekta? Sa kojima organizacijama i pozorištima si sarađivao?
Upravo sam u Dubrovniku gde se pripremamo za izvođenje predstave “Pod istim krovom” u režiji Ivane Janošev, a u produkciji Kulturanove i Novosadskog pozorišta. Predstavu izvodimo na Dubrovačkim ljetnim igrama. Kao dramski pedagog radim na međunarodnom projektu “WatSAP” koju realizuje Pro progresione iz Budimpešte, a predstavljam Kulturanovu sa kojom već godinama sarađujem. Razmenjujemo iskustva i znanja u radu sa mladima i realizovaćemo radionice u Francuskoj, Mađarskoj, Češkoj i Srbiji. Predstava “O Srđanu - koje nacionalnosti je istina?” pozvana je na Festival internacionalnog alternativnog teatra u Podgorici, a predstava “Ko je meni Antigona” se sprema za Juventa fest u Sarajevu.
Kako sam i glumac u Dečjem pozorištu u Subotici, čekam naredne projekte, nakon jedne vrlo uspešne sezone gde smo imali vrlo zanimljive premijere i čekaju nas lepa gostovanja i rad na novoj sezoni.
Prema tvom mišljenu, koja znanja i veštine mora da ima jedan glumac da bi njegovo delo bilo kvalitetno i da bi ostavilo utisak na publiku? Da li postoji neka druga umetnička disciplina koja te inspiriše?
Kako umetnik sazreva mislim da uspeva da bude iskreniji prema sebi, a ta se iskrenost često odražava i na samo umetničko delo. Inspiriše me muzika i divim se umetnicima u toj disciplini.
Možeš li nam reći nešto više i svom doktorskom umetničkom radu ''Ko je meni Antigona''?
“Ko je meni Antigona - glumac kao kreator i izvođač predstave” predstavlja moj doktorski umetnički projekat koji sam odbranio na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Nakon višegodišnjeg iskustva rada sa mladima i sa najrazličitijim grupama, pokušao sam da uhvatim pojave koje se dešavaju u svakoj grupi. Nakon toga sam kreirao metodologiju rada sa mladima i kroz dvadeset radionica opisao aktivnosti i šta se dešava sa grupom koja zajednički stvara predstavu. Ideja mi je da iskustvo i znanje prenesem dramskim pedagozima i umetnicima koji žele da rade sa mladima i želim im da budu jednako srećni kao ja dok sam stvarao predstave kroz aktivnosti opisane u priručniku.
''Ko je meni Antigona' , link do Uroševe doktorske predstave
https://www.facebook.com/105005431492503/photos/a.105010931491953/105010571491989/
Lektura i korektura: Nataša Lujić Nović