Kada i kako se rodila ljubav prema harmonici? Koliko godina svirate, kako je počela Vaša priča o učenju harmonike? Po čijim metodama ste učili?
Ljubav prema harmonici rodila se još od ranog detinjstva. Još kao dete sa 4.-5.godina sam voleo muziku i želeo da sviram harmoniku. Sećam se imao sam neku malu harmoniku i sa njom sam kao nešto svirkao po kući, to je bila naravno više igra nego neko sviranje, ali eto... Već sa devet godina sam počeo da učim da sviram harmoniku. Moji roditelje su tada shvatili da ja zaista želim da sviram harmoniku i tada sam počeo da idem na časove kod Miće Ivanovića u Beograd. Znači ako računamo taj period učenja i sadašnjeg mog profesionalnog bavljena muzikom ja harmoniku sviram 25 godina . Sam početak mog ucenja je bio vrlo bitan za dalji razvoj mene kao muzičara u nekom budućem vremenu. Tada sam igrom slučaja upoznao mog tadašnjeg profesora kod kojeg sam išao na časove možda nekih 7-8..godina. To je dobro prepoznatljiv stil Mije Krnjevca čije je đak u to vreme bio i moj professor i tako se ta škola i sam stil svirke prenosio na učenike koji je u to vreme bilo baš mnogo.
Milan Marjanović, harmonikaš
Pre nekoliko godina poneo si titulu prvog harmonikaša u Srbiji. Recite nam kakav je osećaj poneti tu titulu, na kom takmičenju ste je dobio? Kakav je položaj harmonikaša u muzici?
Već posle nekoliko godina učenja počeo sam sa pripremama za takmičenja...Tada je bilo u toku godine takmičenje u više gradova. A prvu moju nagradu sam osvojio 2001. godine na takmičenju za prvu harmoniku Srbije. To je ujedno bio i početak osvajanja mojih titula koji je bilo mnogo...izdvojiću samo nekoliko, recimo prva harmonika Sokobanje, zlatni prsti Srbiie ...prva harmonika Vojvodine itd. Tako da mogu reći da je sjajan osećaj posle nekoliko godina učenja ,rada,truda i velikog odricanja postići takve rezultate, ponosan sam na sve moje nagrade. Danas je najveća nagrada kada sa svojim orkestrom stanem i odsviram nešto i vidim da to narod prihvati sa velikim oduševljenjem. Tada možete reći da ste postigli nešto u životu i da je zapravo to najveća nagrada. Danas je jako bitno biti dobar mužičar da bi mogli da se profesionalno bavite muzikom. Konkurencija je velika ..ima mnogo muzičara i zato je bitno da se na neki način izdvojite od ostalih. Harmonika je po meni instrument koji mnogo bitan u jednom orkestru, što bi ja često rekao to je stub orkestra. Kad kazete HARMONIKA odmah vam je prva asociacija kolo,međutim harmonika nije samo instrument da biste odsviralj kolo...za dobrog mužicara to je širok pojam. U muzici nema granica , tako da se na harmonici mogu odsvirati i neke modernije stvari i neke ozbiljnije kompozicije ...zato je jako bitno da se sviraju razni stilovi muzike i da samim tim zadovoljavate i neku drugu vrstu publike koja ne igra kolo nego recimo više voli da igra valcer.
''Carsko kolo'', Milan Marjanović
Kako mladi ljudi vrednuju narodnu muziku? Koliko je sloboda u muzici dozvoljena, a koliko je neophodna disciplina?
Mladi ljudi na veliku moju radost i zadovoljstvo umeju da prepoznaju tu raznolikost u muzici. Samim tim što se na harmonici sviraju neke modernije čak i neke svetske poznate kompozicije. Tako da praktično sad ne može ni jedan rođendan ili neka žurka da prođe bez harmonike.
Osnovali ste svoje udruženje, školu za mlade harnonikaše? Koliko polaznika broji, koje su Vaše metode podučavanja?
Već nekoliko godina unazad imam školu za učenje mladih talenata. To je krenulo nekalo sasvim slučajno i ne planirano. Na inicinativu jednog mog prijatelja koji je želeo da učim njegovog sina da svira ja sam počeo da učim to dete. Vremenom se to pročulo i odjednom su počeli da se javljaju roditelji i deca koja su želela da uče da sviraju. Tako da sada imam desetak učenika koji dolaze dva puta nedeljo na časove. Imam dobrih harmonikaša među njima i dece koja stvarno vole i žele da nauče da što pre postanu samostalni i da krenu u posao. Princip učenja je gotovo isto kao i kada sam ja učio da sviram. Trudim se da im prenesem baš onako kako je i meni preneto i kako sam ja naučio. Ako budu vredni i ambiciozni uspeh im je zagarantovan
Kako su se muzičari snalazili tokom pandemije? Šta je najveći izazov a šta prednost u poslu i životu jednog muzičara?
Mogu vam reći da život muzičara u toku ove pandemije je izuzetno težak. Ostali smo bez posla i samim tim bez prihoda. Zbog zabrana okupljanja otkazana su nam sva slavlja, veselja, proslave...tako da je zaista teško pogotovo ljudima koji su samo od muzike živeli i izdržavali svoje porodice. Ovo traje već skoru godinu dana i nema nikakve naznake da ce se završiti i da cemo mi skoro krenuti sa radom. Teško je ...sve što bi vam sledeće rekao je već politika ...tako da ću se ovde zaustaviti. Izazov....hm..pa samim tim što već kao dete imate želju da krenete da se bavite muzikom to je već jedan ozbiljan izazov ispred vas. Dug je period učenja...pa onda razna usavršavanja ...takmičenja itd. Da bi do svega toga dosli jednostavno morate se odreći mnogih stvari. Ja sam se kao dete odricao mnogih stvari da bi se posvetio harmonici. Do su moji drugari posle škole išli na fudbal...košarku itd. ja sam morao da sedim kod kuće i da vežbam. To je jedan deo detinjstva koji vam ništa više u životi ne može vratiti...jednostavno to što se propusti u tom periodu ne može da se zamenk ni sa čim Ja sam ceo svoj život posvetio muzici i ne kajem se ni za šta. Pored mojih učenika i moje škole harmonike napravio sam i svoj orkestar sa kojim radim već desetak godina . Tako da sam praktično zaokružio celu priču . Sve u svemu muzika je moj život.
Milan Marjanović sa kolegama iz orkestra
Comments