Šta za tebe predstavlja umetnost?
Umetnost predstavlja način života. Biti umetnik je velika odgovornost, ali i najlepša profesija. Umetniku je cilj da svojim radom ponudi ideju, da svojom aktivnošću prenese emociju, da isprovocira posmatrača. Da postavlja pitanja, ali da nema potrebu da daje odgovor. Ne mora se sve razumeti, niti se sve mora objasniti. Ali tu dolazimo do problema. Kontekstualnom umetnošću početkom 20. veka brojni umetnici napuštaju područije idealizma, gube se tradicionalne vrednosti umetničkog dela. Danas sve može da bude umetnost, ako se predstavi tako. Ako se postavi u nekom izlagačkom prostoru, to je onda umetnost? Ili da svaki prostor može da da zameni taj tradicionalni galerijski, muzejski. Za mene umetnost ne mora da se objašnjava dodatnim tekstom, konceptom. Taj tekst postao je važniji od samog dela kojeg objašnjava, umetnici hhhpostaju filozofi da bi objasnili svoj rad. Ali dobroj slici ili skulpturi to nije potrebno. Dobro delo će uvek biti dobro delo.
''Why so serious?'', 2019. godina, 110 x 160 cm, akvarel na papiru- Nemanja Mrkšić
Kako je izgledalo tvoje rano stvaralaštvo?
Moje rano stvaralaštvo, započinje srednjom umetničkom školom (Škola primijenjene umjetnosti i dizajna Osijek) gde sam završio smer slikarski dizajner. Sećam se prvog razreda i crtanja školske stolice tokom cele godine. Forsiranja istog predmeta od strane profesora da bi naučili gledati, smeštati objekat na kompoziciju papira, prikazati perspektivu i skraćenja. Kasnije se opredeljujete za ono što vas najviše privlači i uz pomoć profesora dalje razvijate tu ideju. Oduvek me je zanimao realizam i bavio sam se realističnim prikazom figure, vežbajući doslednost u interpretaciji. Insistirao sam na studioznom crtežu, kojeg i dalje negujem u samom radu kao neposredni ili dominantni deo u građi slike.
''Unbeliever'', 2019.godina, 110 x 160 cm, ugljen na papiru
Koje tehnike i motive najčešće koristiš? Šta želiš da predstaviš kroz svoje radove?
Tema na mojim slikama je vezana za popularnu umetnost. Realnim prikazima predstavljeni su kadrovi filmskih scena. U tim scenama, u izmeštenom kontekstu, poigravam se identitetom ličnosti, ubacivanjem sebe u kadar. Ova promena u kontekstu scene zbog svoje realnosti, tretiranja portreta/ figure, proporcije i postizanja efekta filmske atmosfere, doprinosi ubedljivosti prikaza. U radovima sam kao unikatni pečat stavljao svoj sopstveni lik, zamenjujući neke od već postojećih aktera scene. Početak bavljenja ovom temom bio je inspirativan i zanimljiv za istraživanje, spajanjem dve umetnosti, filmova i stripova. Kroz scene na manjim formatima formirala se ideja i želja za radom na većim i kompleksnijim formatima. Veće formate sam istražio u više tehnika, ugalj, akvarel, ulje. Motivi Marvel, DC, autoportret, likovi iz svakodnevnog okruženja.
Oduvek sam bio okupiran stripovima, animiranim filmovima kao i filmovima uopšteno. Pažnju su mi najviše držali filmovi sa osnovnom idejom o nadrealnim i nadljudskim sposobnostima. Pre nego što uopšte dođemo do teme filmova i serija treba prvo ispitati superherojski kulturološki fenoman ispočetka. On je uzeo maha početkom ovog veka, ali je nastao mnogo ranije. Nadahnuće za superjunake se može naći u egipatskim, rimskim, starogrčkim i drugim mitovima. Pre više hiljada godina Stari Grci, Rimljani i Nordijci već su imali svoje kultove i verovanja od kojih su formirali heroje sa nadljudskim sposobnostima. Između ostalog, izrazito me privlači nordijska mitologija.
Fantastika može da se pohvali da je dominantni žanr našeg vremena, upravo zbog pokušaja običnog čoveka da pobegne u svet mašte. Koncept supermena, bića po svemu boljeg od običnog čoveka je nešto što se vekovima razmatralo u svakoj civilizaciji. Od Antičke Grčke do Ničeovog Ubermenša, simbola nadčoveka kome bi čovečanstvo trebalo da teži. Čovek je oduvek maštao o biću jačem od njega samog. Heroj i superheroj su dva različita pojma, heroj jeste pravi čovek ili osoba iz mitova velike hrabrosti, koja čini velika dela. Sa druge strane superheroj je izmišljeni, naučno-fantastični lik koji poseduje natprirodne sposobnosti. Superheroj je posvećen borbi protiv zla, odbrani ljudi i najčešće borbi protiv zlikovaca. Ženski superheroj ponekad se naziva i superheroina.
'' (Im)mortals'', 2020.godina 140 x 205 cm, ulje na platnu
U čemu pronalaziš inspiraciju? Imaš li uzore?
U filmu, stripu, popularnoj kulturi, kao što sam već spomenuo. Trenutno su u planu neke nove ideje i skice, ali drugom prilikom o tome.
Umetnici koji su uticali na dalje razvijanje moje ideje o predstavljanju (super)heroja na slikarskoj površini jesu Gottfried Helnwein i Andreas Englund. Jedan od zanimljivih trenutaka u Helnvajnovim radovima je taj, što on ubacuje već izmišljene likove u svoje slike, likove poput Paje Patka i Miki Mausa. Na taj način povezuje maštu i realnost, ali njegov rad se prvenstveno bavi psihološkom i sociološkom anksioznošću, istorijskim problemima i političkim temama. Njegov predmet je ljudsko stanje i često dominira slika deteta, ranjenog iznutra. Njegov rad se često smatra provokativnim i kontraverznim, zbog prikazivanja lika Adolfa Hitera u komunikaciji sa Diznijevim animiranim likovima. Prikaz opšteg zla u kontrastu sa izvorno dobrim likovima je upravo ono što istovremeno plaši i privlači publiku.
Tema koja se ponavlja u delu Inglunda tiče se izazivanja stereotipa. Na svojim slikama većinom prikazuje svakodnevni život jednog anonimnog superjunaka. Serija radova se kreće od prve misije superheroja kao deteta do starijeg čoveka, koji se još uvek bori sa svakodnevnim sitnicama. Ne želimo biti osuđivani lošim predrasudama baziranim na pol, dob i fizički izged, umesto toga želimo biti prepoznati po vlastitim osobinama, dostignućima i sposobnostima. Želi da kaže da su stereotipi dosadni i da nema ništa dosadnije od srećne osobe koja živi savršenim životom i zato će razbijanje stereotipa uvek biti zanimljivije od prihvatanja istih.
Bez naziva, 2020. 110 x 160 cm, akvarel na papiru
Opiši nam tvoj proces rada. Da li već unapred imaš predstavu o tome kako će slika izgledati na kraju?
Tokom izrade ovih slika, posvetio sam vreme ugljenu, akvarelu i ulju, da kažem igranju, istraživanju sa samim tehnikama koje to dopuštaju. Od paučinastih, prozračnih slojeva, jakih, oštrih debelih linija, do nebrojeno nijansi sivih i crnih površina, jakih, intezivnih vodenih boja, te transparentnih i strukturalnih prelaza u ulju. Slike nastale u ovoj seriji iziskuju dosta uloženog vremena. Stotinjak sati po radu, u zavisnosti od samih detalja i kompleksnosti kompozicije, te načina na koji popunjavam određene delove slikarske površine. Slika (Im)mortals (ulje na platnu, 140 x 205 cm, 2020.) je slika koja obuhvata moje celokupno četverogodišnje istraživanje na osnovnim studijama. Slika koju sam slikao šest dugih meseci, u čiju sam kompoziciju ubacio svoju klasu kolega slikara. Otprilike mogu da zamislim kako će izgledati na kraju, ali naravno uvek su moguće male prepravke, kao i dodavanje nekih elemenata kojih se naknadno setim, a smatram da bi upotpunile kompoziciju.
Kakvo mišljenje imaš o domaćoj likovnoj sceni? Da li misliš da su mladi umetnici kod nas dovoljno cenjeni i da imaju dobre uslove da se razvijaju?
Domaća umetnička scena obiluje kvalitetnim mladim umetnicima. Umetnost je teška profesija, posebno za naše zemlje, gde se ona nedovoljno ceni, a još je teže probiti se. Manjak prostora za velika umetnička delovanja, kao i manjak onog vašeg, ličnog prostora, u kojem stvarate. Bila bi potrebna pomoć finansiranja umetnikovog rada, izlaganja i promovisanja. Varovatno da ta pomoć postoji, ali u malim slučajevima. Mladi umetnik treba imati hrabrosti, da pristane na odricanje kako bi posvetio ceo život umetnosti. Godinama treba da se radi i ulaže pre nego što se stvori ime na tržištu. Problem nastaje jer se pojavljuje sve više samoproklamovanih umetnika na društvenim mrežama, kojima nedostaje nivo, ukus, neko osnovno poznavanje profesije. Koji prate neke strane trendove pokazivanja polugolog tela radi promovisanja svoje “umetnosti”. Pojava online mentora koji podučavaju druge, a ni sami osnovu ne poznaju.
''Choose wisely!'', 2019. instalacija
Planiraš li da ostaneš ovde i kakve su vizije tvoje bliže budućnosti?
Trenutno sam student master slikarstva i za sada planiram da ostajem, ali ko zna šta sve može da se promeni. Uspeh se jednostavno desi ili ne. I dalje ću da radim ono što volim.
Koja bi bila tvoja poruka mladim umetnicima?
Ako volite umetnost istrajte u tome, borite se i najbitnije verujte u sebe. Ovo jeste težak posao ali je najlepši i najispunjeniji. Onako kako se postavite tako će vam i biti.
Za Artkum, Bojana Nemet