U Srbobranu 03. marta 2021. godine, dodeljena je nagrada ''Milan Duđerski'' koju dodeljuje Narodna biblioteka iz Srbobrana. Nagrada je dodeljena u dve kategorije. Nagrada ''Milan Duđerski '' dodeljena je ove godine drugi put po inicijativi profesora Srbobranske gimnazije Milana Đorđevića. Na ovogodišnji konkurs za nagradu ''Milan Dunđerski prispelo je više radova nego pršle godine kada je nagrada dodeljena prvi put.
Primetan je i znatno viši kvalitet samih pesama što je pokazatelj da su mlade generacije pesnika sve umešnije, motivisanije te duhovno i misaono zrelije što se svakako odražava i na pesničko stvaralaštvo.
Na sednici održanoj 03. marta 2021. godine, žiri konkursa za pesničku nagradu „Milan Dunđerskiˮ u sastavu dr Ana Stjelja (predsednica), dr Hargita Futo Horvat i dr Čila Utaši, jednoglasno je, u skladu s najvišim estetičkim i etičkim propozicijama, odlučio da nagradi sledeće autorke:
U nastavku teksta možete pronaći imena nagrađenih po kategorijama i obrazloženja žirija.
A.) U kategoriji studenti: 1. mesto: Amina Hrnčić: Oči starije od ovog svijeta Sarajevo (BiH) Farmaceutski fakultet Univerziteta u Sarajevu, 2. mesto: Sonja Knežević: Pogrešna tkanja Kula (Srbija) Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu
B.) U kategoriji srednjoškolci: 1. mesto: Teodora Subotić: Čovek je ime moje (Stepska pesma o kolebanju) Beograd (Srbija) Trinaesta beogradska gimnazija 2. mesto: Jelena Ilić: Ugašeni, utihnuli Doboj, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina, JU Ekonomska škola, Doboj
Nagrada sadrži: diplomu, dvojezičnu knjigu o Milanu Dunđerskom, objavljivanje pesme u književnom časopisu i novčani iznos, a zbog epidemiološke situacije ove godine će izostati svečana ceremonija dodele u Narodnoj biblioteci Srbobran.
Obrazloženje žirija:
KATEGORIJA FAKULTET:
U ovoj kategoriji, umetnički najuspelija i humanistički misaono najdublja pesma jeste pesme „Oči starije od ovog svijeta“ (šifra „Nebesko kolo“) autorke Amine Hrnčić. Ova pesma ima izraziti umetnički karakter. Napisana je perom već zrelog pesnika, onog koji kroz malo reči puno toga kaže. Autorka se u svojoj pesmi dotakla onih večitih tema, od iskona, od praprostora do prajezika čije tragove i danas tumačimo. Autorka u svojoj pesmi ide tragom čuvene zbirke Miodraga Pavlovića Ulazak u Kremonu u kojoj je na izvanredan poetski način opisano duboko poniranje u prošlost, traganje za onim elementima koji čine jednu tradiciju (kroz pripovedanje o neolitskoj figuri žene), ali zapravo putovanje kroz to arhaično jeste traganje za smislom ljudskog postojanja. Pesnikinja na jednoj filozofskoj, metafizičkoj ravni ispituje naše postojanje u večnosti, tako što se vraća na sam početak. Ona naglašava ono duhovno, a ne materijalno, ona traga za iskonskim mirom, tišinom, za rečima starijim od ovog sveta, dakle za onim rečima i onim znakovima koje razume ceo svet, jer svi potičemo iz jednog i u njega se vraćamo. Ova pesma posebno ima značaj ako se ima u vidu trenutak u kome je nastala, odnosno trenutak u kome ceo svet postaje jedno veliko pleme koje se bori za svoj opstanak. Brišu se sve granice, iako ljudi potiču iz različitih kultura, zapravo svi su isti i svi se razumeju jer ih spaja jedna nevidljiva nit ispredena na početku stvaranja sveta. Pesnikinja nas svojom pesmom zapravo podseća na prapočetke, na značaj nasleđa koji svi nosimo na svojim plećima, na onom amanetu koji su nam ostavili oni koji su živeli pre nas, a koji od nas takođe zahteva da ostavimo svoj trag, ili kako sama pesnikinja kaže: I sedam hiljada godina duboka / Potreba da sebe urežeš / U te velike oči / Koje se dive. Pesma Pogrešna tkanja (šifra: 378 Noći) autorke Sonje Knežević takođe ide tragom antičkih vremena i u tom svetu traži inspiraciju i povezanost sa svojim životom.
KATEGORIJA SREDNjA ŠKOLA:
U kategoriji srednjoškolaca prvo mesto je osvojila pesma pod naslovom „Čovek je ime moje: Stepska pesma o kolebanju duša“ (Šifra: t040403!) autorke Teodore Subotić iz Beograda. Autorka je pokazala sklad u izrazu uklopljenog u rimu koja je lišena svake patetike. Ono što posebno fascinira kada je ova pesma u pitanju jeste njena tema, a to je čovek i njegova nesavršenost. Autorka u svojoj pesmi izražava duboko promišljanje na temu kakvo je zapravo biće čovek i do koje mere je nesavršen. U ovoj pesmi prisutna je autoironija, što samo pokazuje da je pesnikinja pokazala da ima moć da spozna sve slabosti i nesavršenstva ljudskog postojanja, ukljujučujući i svoje lično nesavršenstvo. Ona sebe ne vidi kao Ofeliju niti pledira da dostigne savršenstvo, već jednostavno želi da bude i ostane čovek, sa svim svojim manama i vrlinama. Poneki stihovi u ovoj pesmi nalikuju stihovima sufijskog pesnika Junusa Emrea koji je neretko naglašavao da je čovek ništavan u odnosu na Boga i uopšte čitav univerzum, a sebe je nazivao jadnim tako želeći da pokaže svoju inferiornost u odnosu na božansko. Tako i autorka ove pesme ispisuje stih Čovek je jadno ime moje, pokazuje da je kao pesnik upitana pred nečim što je vrlo značajno sa stanovišta ljudskog postojanja. Ovo poređenje svakako ima svoje utemeljenje u činjenici da je pesnik Junus Emre u svoju poeziju utkao ontološke elemente koji svoje poreklo vode iz antičke grčke filozofije, posebno platonizma. U pesmi Teodore Subotić prisutna je upravo ta ontološka ravan koja ovu pesmu izdvaja od drugih. Dakle, značajna tema na koju je vrlo uspešno odgovorila jedna srednjoškolka samo je pokazatelj njene kako lične, tako i pesničke te misaone zrelosti. Pesma Jelene Ilić Ugašeni, utihnuli (šifra: RAT2003) na jedan potresan način i uz vrlo jaku poruku govori o pogubnosti rata, ali i o oproštaju kao jednoj hrišćanskoj, ali i ljudskoj vrlini. Ana Stjelja (predsednica žirija)
Izvor: Srbobran.Net